Piše:
prof.arh.Eva Vaništa Lazarević

Budi kao drvo, pusti da ocvalo lišće otpadne…

Rumi (Persijski teolog,13. vek)

BOTIČELIJEVO PROLEĆE

Četiri godine pre nego su se nedaće iz Pandorine kutije sručile tokom Botičelijevog proleća 2020. na Milano i Bergamo uz jezero Komo, obeležena je na apsolutno istoj koti retrospektivna izložba jednog od lokalnog pionira gledanja u daljinu – vizionara Sant Elije. Tajni kod ili šifru mogli bi da formulišemo: “Sve što je stvoreno do sada pripada prošlosti, ne preuzimamo ništa, čistimo, krećemo se dalje, što dalje.”

Opusteli Lombardijski gradovi proleća 2020. neverovatan su opozit grozničavim, pasioniranim skicama gradova budućnosti kakve je upravo, rođen u mestu Komo više od 100 godina ranije, “video”, slutio i dizajnirao futurista Sant Elija. Baziran je na ruskim konstruktivistima i Marinetiju: ideja je o kretanju od nule; o čišćenju postojećih saznanja i kretanju iznova! Evropski gradovi tog doba rasli su u neo stilovima (neo-barok, neo -romantizam, neo-klasicizam) i kićenom, cvetnom secesijom  “a la mode” (u modi). Ipak, od Sant Elije, Marinetija ili Adolf Losa, rigidnih kritičara arhitekata, ovi stilovi smatrani su neautentičnim, preformalnim i na ivici kiča!

Jedno se mora priznati: viziju Sant Elijinih visećih pasarela između mega oblakodera i saobraćaj u bezbrojnim petljama i nivoima videćemo uživo u kineskim novim gradovima čitav vek kasnije. Pre pandemije Korone. Masa sveta koja se tiska i žuri. Godine su početka 21. veka.

Nasuprot, secesija ili fin de siecle, ostala je karakteristika lokalnog – unutar Beča, Praga i Pariza, zakočena na vremenski okvir početka 20-og veka.

Sant Elija dakle, još tada, juriša hrabro u daleku budućnost. Skoro je tri decenije uoči donošenja radikalne Atinske povelje 1931.g., koju su L’Korbizije i njegovi istomišljenici ostavili u legat  “posle kojeg ništa u urbanizmu neće biti isto”. Na zabavnom krstarenju Egejskim morem skupocenom jahtom dogovoreno je: “Briši, sravni, diži novo…” gradove – hrabro, bez skrupula, nemilosrdno, ne osvrćući se na prošlost.

Engl. termin  “re-born”, ponovo rođen, je smernica koju nude psiholozi, psihijatri, filozofi i razni gurui ne bi li nas umirili u trenucima neizvesnosti i straha tokom i posle masovnih događaja kao ovo-prolećna pandemija. Pronalaze elemente lepog u promeni, u anuliranju postojećeg. Ukazuju na horizont svetla pripremajući nas za novine! Filozofija preživljavanja!

Tačno! London kakav danas znamo je izgrađen posle velikog požara 1666.g.  Rim posle paleža sumanutog Nerona, Osman (Hausmann) je nemilosrdno u političke svrhe  sravnio stari Pariz i pretvorio ga u današnju lepoticu, Skoplje je pre no što je postalo još lepše i starije 2014.g. lošom replikom Rumunske arhitekture Čaušeskog, obnovio kultni japanski arhitekta Kenzo Tange 1963. g. posle katastrofalnog zemljotresa. Ni to nismo želeli da čuvamo! Promene nisu uvek na bolje! Iz pepela su se rodili mnogi važni događaji i izrodili gradovi različitih predznaka! Činjenicom da krećemo “from the skretch” (od skice) koristimo priliku da integrativno rešimo veće poteze gradova. Kada se gradovi ne razvijaju postepeno i stihijski, nego su u obavezi da rešavaju post traumatske krize odjednom u širim razmerama, imamo manju mogućnost  greške.

Za ostatak teksta, pretplatite se i čitajte nas u print izdanju.