99 mašala

[vc_row][vc_column][vc_single_image image="6031"][vc_column_text]Piše: Ena Spahić[/vc_column_text][/vc_column][/vc_row][vc_row][vc_column][edgtf_separator type="normal" position="center"][vc_column_text]Istanbul nije glavni grad Turske, ali Napoleon Bonaparta je rekao da ukoliko bi ceo svet bila jedna država, Istanbul bi bio njen glavni grad. Poput Rima izgradjen na 7 brežuljaka,

5
(7)

Piše: Ena Spahić

Istanbul nije glavni grad Turske, ali Napoleon Bonaparta je rekao da ukoliko bi ceo svet bila jedna država, Istanbul bi bio njen glavni grad. Poput Rima izgradjen na 7 brežuljaka, ali poput ni jednog drugog grada smešten na 2 kontinenta. I to mu nije bilo dovoljno već je u svoju geografsku biografiju dodao i 2 mora, rukavac Zlatni rog i Bosforski moreuz.  

Moja priča počinje u četvrti Pera, nadomak hotela u kom je Agata Kristi napisala svoj čuveni roman Ubistvo u Orijent ekspresu. U hodniku ispred sobe sam zaustavila slatku devojku koja je zaposlena u hotelu i zamolila je da nam zameni posteljinu. Bila je toliko usplahireno zbunjena, ali nasmejana i spremna da pomogne uprkos očiglednom nepoznavanju engleskog. Neuspeli glumački pokušaji spojenih dlanova ispod glave, zatvorene oči, hrkanje, onda 2 kažiprsta usmerena jedan ka drugom uz nekontrolisanu signalizaciju promeniti. Nakon petominutnog nemuštog verbalnog dijaloga i pantomime, uvela sam je u sobu i prstom pokazala u pravcu kreveta. “Aaaaa, jastuk, čaršaf, dušek”, momentalno je izletelo iz nje na srpskom, pardon na turskom. Moje smejanje ju je više zbunilo nego malopredjašnji pokušaj da objasnim šta želim. Zajedno sa posteljinom promenila je i peškire. Ah ti turcizmi… 

Nakon brzinskog časa turskog spremila sam se za orijentalnu avanturu. Za nemačkog turistu to podrazumeva odevnu kombinaciju u zemljanim tonovima, belu čarapu i udobnu sandalu, za našeg turistu to znači sve pare sa sobom u džepu i plazma u torbi. Mapa vam ovde neće mnogo pomoći, niti vam je potrebna. Moj hotel je smešten u naselju Pera, nadomak čuvenog trga Taksim. Tokom vizantijske ere stanovnici koji su govorili grčkim jezikom naselili su ovaj brežuljak obrasao smokvama, a Pera je u stvari skraćeni oblik celog imena “Peran en Sykais” što u bukvalnom prevodu znači “polje smokvi na drugoj strani”. Ovo na drugoj strani se odnosilo na drugu stranu Zlatnog roga. Mnoge ulice, kafane i hoteli u svom imenu nose prefix Pera.  

Izlazak na ulicu je atak na sva čula. Zvukovi, simboli, boje, mirisi.  Sve tako umle jedan opšti dar mar. Sve vas vuče na svoju stranu a vi bez prestanka vrtite glavom i pokušavate što više stvari da ulovite. Uski sokaci vam se čine kao jedva prohodni za prolazak jednog automobila sa otvorenim retrovizorima. Ipak to su dvosmerne ulice u kojim koperfildskim trikovima tutnje automobili, mini kombiji koji prenosi balone vode, jer se u Turskoj ne pije voda sa česmedvotočkaši, trotočkaši, nosači koji tegle tovare na kolicima. Turci su hiruški precizni vozači, a taksista se neće libiti da vam demonstrira sve čari bahate vožnje uz niz prekršaja. Svako vozilo je malo ogrebano ili ulubljeno, a čvrkanje prilikom parkiranja je skoro pa zakonski dozvoljeno. Nikada nećete videti kavgu na ulici. Turci su galamdžije ali sve se uglavnom završi uz par psovki i mahniti nastavak vožnje.  

Istanbul je grad kontrasta, zapada i istoka, glamura i urušenih straćara, zastrašujuće veliki ali vam pruža osećaj topline i sigurnosti. I dok se vi premišljate da li da krenete prvo u obilazak velepnih muzeja i galerija, ili biste ipak prvo u šoping, grad vas je već zaljubio u sebe i stvorio želju da mu se uvek vraćate.  

Na put u Istanbul zaboravite ako ste na dijeti. Ovde ćete na svakom ćošku naići na ponudu koja se ne odbija. Pijace ribe, začini, ulične tezge koje vam nude oblike i kolore koje nikada do sada niste videli. Mešaju se mirisi cimeta, ušećerenog mleka, roštilja i taze peciva 

Baklave, tulumbe, ratluk, urmašiceali nisu samo slatkiši krivi za lošu krvnu sliku po povratku kuci. Doner, kebab, sarmenajraznovrsnije čorbesve one đakonije spremljene na ćumuru ispod sača. Hrane u izobilju, a mesta u stomaku premalo. Džaba vam rezervacije u skupim restoranima, i čekanje u redu da biste se fotografisali kod Nusretau Istanbulu je ulična hrana em preukusna em ćete sa sve bakšišom proći za badava.  

I pošto ste iskusili svoje granice izdržljivosti u prejedanju nastavljate pešačenje kaldrmom uz obećanje da do večeras nećete staviti ništa u usta. Avaj! Turci neumoljivo ponovo kreću u pohod na nas, ovog puta gastronomijom. Iskače ispred mene sitan turčin moje kilažkoji na glavi nosi piramidu brižljivo naslaganih đevreka koje oni zovu simit. Odlučno sam ga odbila, čvrsto rešena da se držim obećanja datog sebi da neću jesti do veceras…šetnju sam nastavila sa đevrekom u ruci. U paketu sam dobila i ayran, slani jogurt, koji turci koriste za rešavanje svih gastroenteroloških problema. U tom trenutku me ni litar ne bi spasio.  

Dobro, pošto je dan počeo vrlo alavo, hajde da se tako i nastavi. Sve kulturo-turističke planovi sam batalila, i ko za belaj krećem šoping put jedne od najstarijih i najvećih prekrivenih tržnica na svetu Grand Bazar. Originalno ime je Kapali čaršija, što u bukvalnom prevodu znaci “prekriveni market”. Bazar se sastoji od oko 4.000 dućana, 61 nadkrivenom uličicom, 26.000 zaposlenih i blizu pola miliona posetilaca dnevno. Punog stomaka, gladnih očiju i sa povišenim nivoom glukoze la sam kroz kapiju u ovo carstvo šarenila, kiča i umetnosti. Ni jedna navigacija vas neće spasiti da se makar jednom ne nadjete u ćor sokaku. Ovde se prodaju najrazličitiji proizvodi od kože, keramike, ČELIKA, zlata, zatim tkanina, ćilimi, džezve i fildžani, srebrne kašike, mirisna ulja, prženi kesten u novinskim fišecima, ukrasni tanjiri i posudje, suve kajsijenargile, sirće od naraAko samo i zastanete ispred neke vitrine nadrljali ste. Turci imaju urodjene menadžerske i trgovačke sposobnosti. Progovoriće 7 jezik sve dok ne utvrde odakle im dolazi mušterija. Nasmejaće vas, ugostiti u svojoj radnji, poslužiti čajem, karamelizovanim bademom i cigarom. Ako treba izmasiraće vas i izvesti 1001 trik ne bi li vas animirali i prodali neku džidža bidžu za koju ne znate ni čemu služi. Mangupi su to. Kada čuju da ste iz srbistana dodatno će se potruditi jer kažu da smo mi njihovi ortaci i burazeriBugarsku u tom momentu brišu sa mape i objašnjavaju vam kako smo komšijeNe padajte na frazu ‘spešl prajz for ju maj frend’, uvek će probati da vas prevare i da zarade više. S toga se naoružajte strpljenjem i da vas ne bi odrali ko mlade majmune budite veće inadžije od njih. Nema vam druge vajde.   

U Grand Bazar sam usla sita, a izasla luda. Kao za baksuz nisam odolela gomili stvari koje nikada neću upotrebiti, i koje će završiti u nekom momentu ili u podrumu ili na tavanu.  

Koji će mi đavo bakarni mlin za kafu i ručno slikana činija za pekmez ??? Ili mermerna kutija za duvan, a ne pušim? Kada ću tačno da obučem izvezeni jelek sa osmanlijskim motivima? Pitam se da li ću ga ukombinovati sa drvenim papučama za hamam?  

Kada sam pogledala na sat shvatila sam da sam unutra provela celo popodne. Aman zaman kako vreme leti. Prelazećtako ćupriju ka hotelu, sa džamije se čula molitva. Pored hodže čula su se i moja creva. Barem je to bilo lako rešiti. Izvadila sam plazmu koja je bila smrvljena u paramparčad. Ipak mi nismo budale 

Pitala sam se sta li sad jede Nemac? 

U ovom tekstu je upotrebljeno čak 96 turcizama, a ima ih jos sijaset drugih 97 ! Tako da je pravi odgovor na pitanje : ”Da li u srpskom jeziku ima turcizama?”, “jok i nema.”… 98. 

 

Kliknite na zvedicu za ocenu

Prosečna ocena za ovaj članak: 5 / 5. Broj ocena: 7

Trenutno nema ocena! Budite prvi koji će dati ocenu.

office@koloseummagazin.rs

NEMA KOMENTARA

POSTAVITE KOMENTAR