Piše: Natalija Trifunović

Mozaik u islamskoj arhitekturi očarava u potpuno drugačijem maniru – svojom matematičkom preciznošću. Tako jednostavan, a tako komplikovan, pleni svojom simetrijom i komplementarnim bojama. Jednostavni uzorci komplikovane izrade koji ostavljaju utisak kao da mogu da se prostiru do u beskraj. Ovakvo multipliciranje jednog motiva u svim pravcima možemo videti na Kupoli na steni, u Jerusalimu. Njena hipnotišuća spoljašnja dekoracija uvodi u zlatni svet unutrašnje dekoracije. A kao potpuno jedinstvena u svojoj dekoraciji stoji Velika džamija Sankt Peterburga,koja je ukrašena očaravajućim nebesko plavim geometrejskim mozaicima, koji kod posmatrača pri svakom pokretu oka prete da se pretoče u organske forme.

Sa prevazilaženjem oponašanja antičke umetnosti u periodu trečenta, opada i interesovanje za mozaike. Tek je dvadeseti vek i jugendstil doneo njegovo ponovno prisustvo.

Primer da ova tehnika nakon nekoliko vekova zatišja nije izgubila svoje uzvišeno mesto možemo videti na podu crkve Svetog Marka u Beogradu a koji predstavljaju samo fragment projekta po kome je planirano da se mozaičkom dekoracijom obloži površina od 500 kvadratnih metara. Po svojoj dimenziji specijalno se izdvaja mozaik Hrama Svetog Save u Beogradu koji se prostire na skoro 15.000 kvadrata.

Kao i sve monumentalne tehnike ukrašavanja i mozaička tehnika predstavlja simbiozu umetnosti i majstorstva. Iza umetničkog smeštanja predstave u prostor, stoji kompleksna tehnika izrade. Nakon skiciranja kompozicije sledi uklapanje elemenata. Elementi od kojih se sastoji mozaička predstava nazivaju se tesere. One mogu biti od kamena, keramike, stakla, opeke, sedefa ili metala. Zlatne tesere koje su ujedno i najvrednije, dobijaju se umetanjem zlatnih listića između dva staklena sloja koji se zatim peku u jednu celinu. Tesere se seku na odgovarajuće oblike i veličine pa preteći šemu umetnika apliciraju u malternu osnovu.

 

Kroz vekove razvijeno je mnogo različitih tipova mozaika od kojih su dva najzastupljenija:

Tehnika Opus Tesselatum predstavlja mozaik izrađen od tesera koje nisu istog oblika i veličine i između kojih je primetan vezivni materijal.

Tehnika Opus Vermikulatum podrazumeva sitnije tesere istog oblika koje su tesno spakovane jedna uz drugu što čini čitavu predstavu vizualno jasnom i čistom.

 

Osim u sakralnom prostoru, u dvadesetom veku umetnost mozaika je igrala značajniju ulogu u socijalističkom realizmu i muralizmu.

Najveća skupina propagandnih mozaičkih predstava nalazi se u najvećem podzemnom muzeju na svetu – Moskovskom metrou. Kada se razgrne mnoštvo putnika, zidove stanica krase mozaici političko – propagandnog karaktera, od portreta Staljina iLenjina, preko prikaza industrijskog napretka sve do mnoštva patriotskih prizora iz sovjetske narodne i vojne istorije. Međutim, jedna stanica se posebno izdvaja po svojoj umetničkoj vrednosti – Majakovskaja. Ona nosi 35 mozaika čuvenog ruskog umetnika Aleksandra Dejneka koji ilustruju slavne pesme Vladimira Majakovskog.

Još jedan izrazit primer primene mozaika u dvadesetom veku dugujemo Antoniju Gaudiju koji je pored čitavog Parka Guelj, mozaik strastveno inkorporirao i u svoje ostale arhitektonske  projekte. Njegova specifična upotreba mozaika kao skulptoralne oplate otvara nova vrata ovoj likovnoj tehnici, tako da kroz dvadeseti vek možemo videti mnoge trodimenzionalne predmete ukrašene njime.

Divan primer urbane primene mozaika nalazi se na zidu Beogradskog zoološkog vrta. Ovaj projekat koji je započet 1996. godine, danas broji čak 440 mozaičkih predstava životinja koje su izveli studenti Akademije likovnih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu. Procenjeno je da će projekat biti gotov 2050. godine radovima 50 klasa studenata Fakulteta likovnih umetnosti.

Danas mozaik u širokoj upotrebi u enterijeru možemo videti pretežno u ukrašavanju spa centara, toaleta u ugostiteljskim objektima kao i u privatnim kupatilima. On je svoje mesto u takvom prostoru za uzeo još od rimskih termi a učvrstio u turskom hamamu.

Od prikazivanja Bogova, vladara i patriotskih scena sve do ukrašavanja kupatila pa čak i svakodnevnih predmeta, mozaik nesumnjivo vizuelni identitet premešta na viši nivo. Nove ideje i novi materijali ovu tehniku čine modernom koliko i antičkom. I time uklanja svaku pretnju koja bi mogla ovu jedinstvenu monumentalnu umetnost da odvuče u zaborav. Od pravog do znatno dostupnijeg pseudo mozaika, on će se kao vid iluzionizma i dalje kretati kroz naš prostor. Štaviše, u svetu kao i kod nas otvorene su mnoge mozaičke radionice koje nisu rezervisane samo za restauratore i stručnjake iz ove oblasti već u njima možete sebe počastiti novim hobijem, a ko zna, možda i novim korisnim zanatom!

nastaviće se…