Kosovski boj a u Château de Chenonceau

[vc_row][vc_column width="1/4"][edgtf_separator type="normal" position="center"][vc_single_image image="6397"][vc_column_text]Piše: Natalija Trifunović [/vc_column_text][/vc_column][vc_column width="3/4"][/vc_column][/vc_row][vc_row][vc_column][edgtf_separator type="normal" position="center"][vc_column_text]..Francuzi imaju izreku: “Putujući dolinom Loare, od zamka do zamka, ljubav se najduže zadržala u dvorcu Šonanso”

5
(5)

Piše: Natalija Trifunović

..Francuzi imaju izreku: “Putujući dolinom Loare, od zamka do zamka, ljubav se najduže zadržala u dvorcu Šonanso”…

 

Da li ste se ikada zapitali kako nam velike stvari mogu tako lako promaći?

 

Ovo pitanje se postavlja u neobičnoj priči koja prati jednu tapiseriju sa predstavom Kosovskog boja. Ne bi to bila neuobičajena priča, scene Kosovskog boja su čest ikonografski motiv na našem prostoru, da se ta tapiserija ne nalazi u jednom francuskom zamku, izatkana iz flamanskih tkačnica početkom XVI veka.

Možda ste čuli ili makar videli slike velelepnog zamka Šonanso i njegovog jedinstvenog mosta koji prkosi reci Šer, a nalazi se u dolini reke Loare. Bajkoviti zamak je do skoro krio, za stručnu javnost, monumentalnu tapiseriju sa prikazom scena iz Kosovskog boja koju je slučajno otkrio dr Boško Bojović, istoričar i vizantolog, u jednoj turističkoj poseti pomenutom zamku. Iznenađenje je bilo veće, kada je saznao da je ona deo ciklusa, te da se ostale nalaze u privatnom vlasništvu.

Tapiserija je veličine 5.5 x 3.5 metara, nalazi se na prvom spratu zamka u predvorju sobe, koja je nekada pripadala Katarini Mediči. Ovakva vrsta tapiserija je bila skupocena, radila se mesecima, a pored estetske i istorijske vrednosti, imala je i funkcionalnu ulogu kao  toplotna izolacija,  jer su zidovi zamka bili neomalterisani i hladni.

Iako dosta izbledela, tapiserija još uvek ostavlja bez daha svakog posetioca, prikazom celokupne borbe i događaja, koji su se zbili te davne 1389.g. na Kosovo polju, bitke koja je utkana u genom srpskog bića.

„Na komentaru koji se nalazi uz tapiseriju o tome šta ona predstavlja, piše da je to Kosovska bitka iz 1389. godine, piše ko su učesnici bitke, ali i da je to najvažnija bitka u srednjem veku u Evropi. Piše još i to da je povodom te bitke, francuski kralj Karlo VI naredio da zvone zvona u svim crkvama u Francuskoj u čast pobede hrišćanske vojske nad Turcima i da je lično otišao u Notre Dame na moleban tim povodom…“

U centru kompozicije prikazan je srpski Patrijarh Spiridon, kako blagosilja srpsku vojsku dok turska vojska odstupa na slonovima, a u to vreme, u Evropi, jedino su ih oni koristili. U donjem desnom uglu nalazi se scena odsecanja glave kneza Lazara, uz koga je prikazana i kneginja Milica.

Pored tapiserije nalazi se opis, nepoznatog autora, koji navodi da je prikazana najvažnija srednjovekovna bitka na području Evrope, a u čast pobede hrišćana, da  je francuski kralj Karlo VI naredio da svečano zvone zvona u svim crkvama širom Francuske,  a on lično išao na moleban u Notre Dame.

Tapiserija „Kosovski boj“, koliko znači čast i poštovanje srpskoj vojsci, toliko može biti i izvor za nova saznanja o toj bici. Predstoji nam još puno istraživanja o ovoj bici, koja je bila istorijska prekretnica za zaustavljanje pohoda Osmanskog carstva ka Evropi… a nesumnjivo da u nekim arhivima postoje spisi koji, kao i ova tapiserija, koji čekaju da slučajno budu otkriveni…

Kliknite na zvedicu za ocenu

Prosečna ocena za ovaj članak: 5 / 5. Broj ocena: 5

Trenutno nema ocena! Budite prvi koji će dati ocenu.

office@koloseummagazin.rs

NEMA KOMENTARA

POSTAVITE KOMENTAR