Plemeniti fragmenti – Mozaik

[vc_row][vc_column][vc_single_image image="6421"][/vc_column][/vc_row][vc_row][vc_column][vc_column_text]Piše: Natalija Trifunović[/vc_column_text][edgtf_separator type="normal" position="center"][/vc_column][/vc_row][vc_row][vc_column][vc_column_text]Mozaik, specifična umetnička vrednost na samom tronu umetničkog izraza. Mozaik, likovna tehnika koja je toliko snažna i sirova u svom materijalu i dugovečnosti, a toliko krhka i gracilna u svojoj predstavi.

5
(5)

Piše: Natalija Trifunović

Mozaik, specifična umetnička vrednost na samom tronu umetničkog izraza.

Mozaik, likovna tehnika koja je toliko snažna i sirova u svom materijalu i dugovečnosti, a toliko krhka i gracilna u svojoj predstavi. Specifičan spoj koji je čini kraljicom monumentalnog slikarstva.

 

Mozaička tehnika ukrašavanja se kao vredna slagalica provlači kroz istoriju još od dalekog trećeg milenijuma pre nove ere.

Najstariji mozaici bili su podni i sastojali su se od oblutaka različitih boja koji su umetani u malternu osnovu formirajući jednostavne geometrijske motive. Takvi primeri nalaze se na mozaičkim podovima osmog veka pre nove ere iz oblasti Mesopotamije odakle se ova tehnika preko Sirije i Male Azije širi dalje na Zapad. Prvi primeri mozaika od elemenata koji su izrađeni striktno za tu namenu nađeni su u Vavilonu. Osnovni elementi mozaika, glinene tesere različitih boja, obavijaju stubove palate iz četvrtog veka pre nove ere, dok se mozaici u obliku koji mi danas prepoznajemo, u boji, a koji su mogli da imitiraju iluzionizam i svetlosne efekte, pojavljuju u doba helenizma.

Najstariji poznati mozaik otkriven je u januaru ove godine tokom arheoloskog iskopavanja u Turskoj i potiče čak iz Bronzane ere a ovo otkriće još uvek čeka na valorizaciju.

Mozaik svoju čistu umetničku formu dobija u Starom Rimu. U predstavama bitki, mitoloških scena, pejzaža i mrtve prirode, dolazi do prve upotrebe obojenih tesera. Podni mozaici su uglavnom bil rezervisani za centralni figuralni amblem koji je koncentrično uokviren geometrijskim šarama. Poznato lice meduze sa jednog takvog mozaika naše poglede drži do danas zahvaljujući Đaniju Versaćeu, koji je taj amblem preneo na logo svog brenda.

Iz druge perspektive, zidni mozaici prikazivali su tada popularne predstave gladijatora, velike bitke ili pak mitske scene. Zahvaljujući prirodnoj katastrofi, erupciji Vezuva 79. godine naše ere, imamo uvid u to u kolikoj je meri mozaička dekoracija bila zastupljena u arhitekturi Starog Rima. Osamnaest vekova zatrpani Herkulanum i Pompeja otkrivaju mnoštvo podnih i zidnih mozaika od kojih je najpoznatiji onaj sa prikazom bitke Aleksandra Velikog sa persijskim carem Darijem trećim.

Još jedan izvanredan primer Rimskih mozaika nalazi se, nama mnogo bliže, u nalazištu Felix Romulijana u Gamzigradu. Grandiozni arhitektonski poduhvat Rimskog cara Galerija za sobom je ostavio izrazito živopisnu predstavu boga Dionisija na zidu njegove palate.

Međutim i pored svoje popularnosti kod Rimljana, mozaik tek u Vizantiji zavređuje svoje mesto najizražajnije slikarske tehnike. Vizantija mozaiku poklanja zlato a u reciprocitetu, mozaik vizantijskoj umetnosti poklanja najlepše reprezentacije biblijskog narativa.

..Zlato se, kao apsolutna metafora svetlosti, pretiče iz starogrčke preko slovenske mitologije u Hrišćanstvo, u kome predstavlja Božansku energiju. Zlatna pozadina na mozaicima predstavlja Nebesko carstvo – nebeski Jerusalim, samim tim besmrtnost i iluziju bezgraničnog prostora…

U vreme kada se hrišćanska religija širi velikom brzinom, mozaik kao dominantni medij dobija zadatak da edukuje narod. U toj ulozi mozaik pokazuje svoje izrazite pripovedačke moći. Iz tog razlogaVizantinci su vrlo umesno koristili mozaike. Jednostavne i skromne fasade su skrivale unutrašnjost okupanu predivnim sjajem i bojama koje su sa svim sigurno tada kao i sada ispunjavale posetice osećajem  divljenja.

Epicentar navedenog razvoja mozaika bila je Ravena. Mnoštvo crkava i kapela u ovoj mozaičkoj prestonici sa svojim očuvanim mozaičkim predstavama jesu svojevrsan muzejski kompleks, koji nam omogućava da se vratimo kroz vreme i uživamo u nekim arhaičnim vrednostima. Prvi korak na tom putu svakako bi bila crkva Svetog Vitalija, bazilika iz šestog veka koja predstavlja jedan od najznačajnijih spomenika ranohrišćanske umetnosti. Njeni mozaici predstavljaju jedinstven primer sinergije verske i političke misli prikazom carskog para Justinijana i Teodore u zemaljskom dvoru naspram zlatom okupanog nebeskog dvora. U sličnom maniru predstave se protežu duž zidova bazilike San Apolinare Nuovo.

Pored unutrašnjosti, mozaici su u kasnijem periodu Vizantije neretko krasili i spoljašnjost crkava, uglavnom akcentujući portale. Najpoznatiji primer jeste onaj na crkvi Svetog Marka u Veneciji iznad čijih portala u zlatu lebde jedni od najlepših ikonografskih prikaza hrišćanske srednjovekovne umetnosti.

nastaviće se…

Kliknite na zvedicu za ocenu

Prosečna ocena za ovaj članak: 5 / 5. Broj ocena: 5

Trenutno nema ocena! Budite prvi koji će dati ocenu.

office@koloseummagazin.rs

NEMA KOMENTARA

POSTAVITE KOMENTAR