Ovo će ubiti ono
Crkva Notre Dame u Parizu stara je osam vekova. Za vreme francuske revolucije, katoličanstvo je u Parizu bilo zabranjeno, a ova petobrodna katedrala, je pretvorena u skladište. Veliku rekonstrukciju crkve Notre Dame, posvećenu Blaženoj Devici Mariji,
Crkva Notre Dame u Parizu stara je osam vekova. Za vreme francuske revolucije, katoličanstvo je u Parizu bilo zabranjeno, a ova petobrodna katedrala, je pretvorena u skladište.
Veliku rekonstrukciju crkve Notre Dame, posvećenu Blaženoj Devici Mariji, obavio je čuveni francuski arhitekta Eugene Viollet-Le-Duc, u XIX veku. U sklopu obnove dodati su mnogi elementi, kao i danas prepoznatljivi kipovi Vimere i Gorgojle.
Ima mnogo razloga zašto Notre Dame godišnje obiđe 14 miliona turista. Čuveno tenor –zvono, međutim, mogu čuti samo na dan Božića, Uskrsa i Papine smrti. U romanu ’’’Zvonar Bogorodične crkve’’’, Viktor Igo u traktatu ’’Ovo će ubiti Ono’’ piše redove koji se izučavaju na mnogim arhitektonskim fakultetima, uključujući (nekada) i beogradski.
‚‚Avaj, ovo će ubiti ono! Male stvari tamane velike; jedan zub odnosi pobedu nad čitavom masom: nilski pacov ubija krokodila, sabljarka ubija kita, knjiga će ubiti građevinu.’’ (‚‚Zvonar Bogorodične crkve’’1832.g.)
Viktor Igo je smatrao da je pronalazak štampe najveći događaj u istoriji, majka svih revolucija (‚‚Gutenberg je preteča Lutera’’, pisao je Igo, „To je druga Vavilonska kula ljudskog roda.“). Arhitekturu je duboko poštovao i sagledavao je u širem istorijskom kontekstu.
Da li novo doba mora da ubije staro? Da li nove tehnologije danas potiskuju knjigu, odnosno ‚‚ubijaju’’ pisanu reč? Ove dileme danas su aktuelnije više nego ikad. I bez obzira na eru divlje gradnje i mobilnih telefona, pisana reč, ipak, i dalje postoji. Kao i arhitektura, doduše uz neprekidna razaranja i rekonstrukcije.
