Čovekova potreba za sakrivanjem identiteta, ili stvaranjem novog, provlači se kroz kulturu, od samog njenog začetka. Maske su, kao osnovno sredstvo takvog cilja, kroz vekove poprimale najrazličitije oblike. Od prvih tragova maski, koji se nalaze na crtežima zidova u pećinama u Francuskoj i koji datiraju iz perioda od oko 35 000 godina pre nove ere, pa sve do prozora u budućnost koji imamo zahvaljujući konceptualnim projektima, maske čvrsto drže svoje počasno upotrebno mesto.

 

Bez obzira na to da li štite, skrivaju ili upozoravaju, maske su kao predmet nesumnjivo zauzele visoko mesto u dekorativnoj umetnosti. Maska podrazumeva onaj deo kostima ili opreme koji pokriva lice ili celu glavu i može se naći u razičitim oblicima. Od najjednostavnijih, koje se nose na štapiću i prekrivaju samo oči, do kitnjastih venecijanskih, koje prekrivaju čitavu glavu ili, pak, afričkih totemskih koje mogu biti ogromnih dimenzija.

 

Kao takve, one zahtevaju posebno umeće izrade, jer bi se po izgledu maske moralo zaključiti i kakva joj je uloga. Da li treba da izazove strah, poštovanje ili, pak, da izaziva i provocira? Zbog svog specifičnog mističnog karaktera i dekorativne mogućnosti, maske uživaju veliku pažnju umetnika. Izrada maski time predstavlja umetnost za sebe.

 

Maske su oduvek korišćene u paganskim običajima i ritualima. To je bila praksa rasprostranjena dokle god je čovek dosegao. Ljudi su im pripisivali i davali veliku moć verujući da se ona prenosi na onoga ko je na sebe stavi. Svaka kultura za sobom je ostavila različite stilove i načine upotrebe maski.

Najstarije pronađene maske su kamene maske stare 9 000 godina. Najverovatnije su bile nošene u ritualnim obredima.

Najupečatljivije maske ove vrste svakako su afričke totemske maske. One su do današnjih dana u upotrebi u afričkim plemenima a isto toliko su popularne i kao dekorativni elementi u enterijeru.

 

Vizuelno drugačije, a opet srodne u svojoj nameni, bile su maske koje su se koristile u paganskim običajima na prostoru Balkana. U narodnoj religiji Srba maske i maskiranje tretirani su kao vid komunikacije sa „bićima sa onog sveta“, odnosno, sa precima i sa agrarnim demonima ili božanstvima i uglavnom su imale zoomorfne oblike.

 

 

Takođe arhaične u svojoj upotrebi jesu i posmrtne maske. One su imale zadatak da pokojnika ovekoveče u njegovom najboljem izdanju i da istaknu atribute simboličnom upotrebom materijala i idealizovanjem lika pokojnika. Za razliku od svih ostalih maski, posmrtne maske imaju zadatak da pokojnika na taj način održe živim. Ovakva njihova funkcija zahtevala je da budu od izuzetne vrednosti. Iz tog razloga su najpoznatiji primerci posmrtnih maski sačinjeni uglavnom od zlata. Dve koje se izdvajaju jesu Agamemnonova zlatna maska, pronađena na području nekadašnje Mikene, kao i naveliko poznata Tutankamonova posmrtna maska.Tutankamonova maska nam faraona predstavlja u liku boga Ozirisa i na taj način faraona smešta u božansku sferu. Ova maska, izrađena od 10 kilograma zlata i optočena poludragim kamenjem, i 3 300 godina kasnije ostaje nam kao svedočanstvo njegove veličine i njegovog značaja u istoriji.

 

Iako upoteba posmrtnih maski odavno više nije u praksi, one ostaju kao inspiracija umetnicima. Neke od čuvenijih posmrtnih maski današnjice su svakako one koje je dizajnirala američko- izraelska arhitektica i dizajnerka Neri Oxman. Ona je u svom stvaralaštvu otišla korak dalje i u svoje maske inkorporirala žive mikroorganizme i na taj način oživela masku, izmeštajući je iz kategorije jednostavnog predmeta.

Maske koje su takođe vezane za kult smrti a posebno su aktuelne u našem vremenu jesu one koje ljudi koriste za Noć veštica. Veruje se da uoči noći veštica duhovi putuju zemljom i odlaze na onu stranu života. Maske ovde imaju ulogu da zbune duhove i ubede ih da su i oni koji su maskirani takođe duhovi. Na taj način, ljudi sebe štite od uznemiravanja tih duhova.

 

Isto tako popularne, i njima srodne, jesu maske kojima se u Meksiku oslikavaju lica za vreme praznika Dia de los Muertos, odnosno Dana mrtvih. Šarene lobanje oslikane na licima prate jedan od najveselijih praznika prilikom kog se slave umrli. Smatra se da se tih dana duše pokojnika vraćaju na zemlju, kako bi provele neko vreme sa svojom porodicom.

 

Kao i na ovoj životnoj, maske su rekvizit i na pozorišnoj sceni još od doba Stare Grčke. Možda se baš u ovom vidu upotrebe maske najbolje može osetiti uzajamna razmena identiteta između maske i onoga ko je nosi. Maska glumcu daje identitet a on njoj život. Maska nije tek glumčev ukras za glavu, niti samo rekvizit koji ga uvodi u lik, ona to svakako ne postaje ni samim njenim nameštanjem na glavu glumca, već je ona nosilac scenske poruke i akcije te živi scenski organizam.

 

Ako bismo, ipak, posmatrali upotrebu maske isključivo kao sredstvo kojim se sakriva pravi identitet, verovatno bi nam prva asocijacija bila venecijanska maska. Venecijanski karneval, kao najpoznatija maskarada na svetu, okuplja i najveće ljubitelje maski kao i vrsne umetnike koji ih izrađuju. Kroz viševekovnu tradiciju karnevala, možemo sagledati čak osam različitih stilova maski po njihovom obliku.

 

 

Maskiranje je u Veneciji bilo u praksi i nezavisno od karnevala. Kroz čitav 18. vek njeni stanovnici su imali pravo da provedu 6 meseci godišnje pod maskama.

Na taj način su sticali slobodu ponašanja van ustaljenog kodeksa a da pritom ne otkriju svoj identitet. To je najčešće bila praksa ugledne gospode i na taj način one postaju svojevrsni simbol elitizma. Iz sličnog razloga, maske su zauzele ključno mesto u velikom broju tajnih udruženja kroz istoriju.

Onako kako se maskom nanosi i usvaja nov identitet tako ga ona može i oduzeti. Najbolji primer za to jeste maska Anonimusa- koja je zahvaljujući romanu Alen Mura „V kao Vendeta“ , kao i njegovom ekranizacijom- postala jedan od najpoznatijih simbola bunta i otpora protiv sistema, kao i nepravednih režima.

Prikrivanje identiteta i formiranje novog, kao istaknuta funkcija maski, glavni je razlog što se one koriste kao simbol super heroja.

 

Još jedna izrazito prepoznatljiva maska vezana je za pojam smrti. Ali je, po svojoj ulozi, sasvim drugačija. Maska koju su doktori u vreme kuge nosili, asocira na lobanju vrane. Ova maska je ostala jedan od simbola čitavog perioda i njen sablasni izgled je vrlo prepoznatljiv. Ona je, za razliku od do sada pomenutih, imala upotrebnu funkciju. Maska je bila deo zaštitne uniforme koju su doktori nosili dok su pregledali bolesnike. Osim sablasne maske nosili su i štapove što je celokupan izgled činilo još manje ljudskim. A istina je da je izduženi kljunasti deo maske imao praktičnu primenu, u njemu se nalazilo eterično bilje koje je prečišćavalo vazduh koji su doktori udisali, dok je štap služio za pregled bolesnika bez direktnog kontakta.

 

Prvi američki superheroj, Zoro, je započeo ovu tradiciju još 1919. godine. Sto godina kasnije izdavačke kuće i kinematografija nas velikom brzinom upoznaju sa novim maskiranim likovima. Najprepoznatljiviji u ovom kontekstu ostaju Batmen i Robin zajedno sa svojom saradnicom Cat Woman, dok nam Joker, kao njihov najpopularniji rival, pruža priliku da vidimo kako su jednako efektne i one maske kojima je lice jednostavno oslikano.

Popularna kultura je odenuta u svet maski koje dosežu budućnost i naučnu fantastiku. Jedna od upečatljivijih verovatno je ona iz galaksije „far, far away“, kultna kaciga koja krije lice lorda Dartha Vadera, lika iz serijala „Ratovi Zvezda“. Ovde masku čini kaciga ili obrnuto, kacigu čini maska. Bilo kako bilo, takav vid maskiranja vodi poreklo od starih ratnih kaciga koje su vitezovi nosili u borbama. To nas dovodi do maski koje imaju vrlo praktičnu primenu. Osim što su imale funkciju da zaštite lice, kacige su reprezentovale poreklo, status i ugled koji borac uživa. Neretko su kacige plemićkih vitezova bile ukrašene perjem i grivom i bile optočene dragim kamenjem i pleme nitim metalima. To ih je činilo ratnim ali i paradnim maskama.

 

Jedna od upečatljivijih verovatno je ona iz galaksije „far, far away“, kultna kaciga koja krije lice lorda Dartha Vadera, lika iz serijala „Ratovi Zvezda“.

Koncept budućnosti koji imamo prilike da vidimo kroz filmove i igrice je ispunjen maskama. Ideja je da te maske budu funkcionalne u vidu kaciga koje će činiti život lakšim ili, možda, jedino tako mogućim.
Takvu opremu odavno imamo priliku da vidimo na astronautima i pilotima borbenih aviona a- ako život u budućnosti smestimo van Zemlje- onda je neminovno da ćemo svi biti maskirani i unapređeni takvom opremom. To je polje na kome industrijski dizajneri i inženjeri uveliko rade kako bi nam obezbedili što zanimljiviji vizuelni identitet i što korisnije funkcije u budućnosti. Po svemu sudeći, maske će nam postati neizbežan dodatak izgledu.

Zato razmislite kako bi voleli da izgledate u budućnosti, možda vas neko to uskoro upita, dok budete naručivali svoju masku.