Životna pletenica – balans rada i ljubavi

[vc_row][vc_column][edgtf_separator type="normal" position="center"][vc_single_image image="5078"][vc_column_text]Razgovor vodila: Grozdanović Dušica[/vc_column_text][/vc_column][/vc_row][vc_row][vc_column][edgtf_separator type="normal" position="center"][vc_column_text]Anja Ivana Milić je priznata beogradska arhitektica. Osnivač je i vlasnik firme  Arhi.pro  koja je već blizu 20 god. među projektantskim liderima u zemlji i regionu. U Arhi.pro

4.8
(4)

Razgovor vodila:
Grozdanović Dušica

Anja Ivana Milić je priznata beogradska arhitektica. Osnivač je i vlasnik firme  Arhi.pro  koja je već blizu 20 god. među projektantskim liderima u zemlji i regionu. U Arhi.pro radi, u proseku i do 200 zaposlenih. Njeni klijenti su mnoge vodeće korporacije, banke, internacionalni hotelski lanci i najznačajniji investitori izgradnje regiona.

 

Prva je na našem tržištu prezentovala projekat Idealne kuće i izradila prvi projekat sertifikovan standardom Zelene gradnje. Bila je član borda direktora Saveza zelene gradnje Srbije. 2011.godine proglašena je  za Ambasadorku ženskog preduzetništva, u okviru Evropske mreže ambasadorki i posebno podstiče žensko preduzetništvo. Idejni je tvorac osnivanja ŽAD-a (Ženskog arhitektonskog društva), koji okuplja veliki broj žena iz arhitektonske struke. Na poziciji je predsednice skupštine udruženja i član Upravnog odbora.

 

Kao arhitektica, nagrađivana je na više javnih arhitektonskih konkursa, dobitnik nekoliko povelja i priznanja u struci, a kao žena u preduzetništvu, 2019. godine je izabrana kao jedina predstavnica iz Srbije, za program kompanije Ernst &Young , Entrepreneurial Winning Women Europe.

 

◾ 2011. g. ste izabrani za Ambasadorku ženskog preduzetništva u Srbiji. Šta Vas je navelo da zaplovite u preduzetničke vode?

Krenula sam u preduzetničke vode devedesetih godina prošlog veka, kada je bila velika kriza ekonomije i tržišta, te sam shvatila da životni opstanak zavisi samo od mog ličnog radnog performansa i uspešne prodaje mog proizvoda klijentima.

Počela sam privatnu praksu pre više od dvadeset godina sa osnivanjem arhitektonskog ateljea manjeg formata. Kako su se ponude za posao otvarale, zadovoljni klijenti množili, brzo je nastala ideja za osnivanjem firme  Arhi.pro u strukturi i organizaciji kakva je i danas.

Priznanje koje me je dočekalo 2011. godine, u desetoj godini rada firme, je bila titula srpske ambasadorke ženskog preduzetništva, nominacija putem projekta koji se tih godina realizovao u okviru programa za konkurentnost i inovacije, finansiranog od strane Evropske unije. Verovatno je to i sada, devet godina kasnije, najbolje priznanje koje sam mogla dobiti, da je moj rad dostojan hvale.

 

◾ Da li je lako uskladiti preduzetništvo i arhitekturu? Šta je veći izazov?

Preduzetništvo i arhitektura su usklađeni pojmovi. Po prirodi moje struke, direktna komunikacija sa klijentom, umeće prodaje dizajna klijentu kao naručiocu i naplata rada, su  neophodni aspekti koje svakodnevno usavršava svaki arhitekta. Sve su to polazne osnove za preduzetništvo. Arhitekta koji te veštine savlada, na dobrom je putu da iz arhitekte projektanta postane arhitekta sa privatnom praksom, koja raste u onoj meri koliko preduzetničkog duha dodatno taj arhitekta ima.

Arhitektura je simbioza struka: dizajn i inženjerstvo. Ove struke imaju izazove stvaralaštva, inovacije, kreativnosti, nadmetanja u kvalitetu i dostignućima u struci. To su podsticajni izazovi za svakog stručnjaka koji ga motivišu da bude što dominantniji u svojoj branši.

Preduzetništvo ima poslovne izazove trajanja biznisa, prihvatanja i savlađivanja rizika, upravljanja resursima, postavljanja ciljeva, kao i česte finansijske rizike. To su rizici sa kojima ne mogu ili ne žele baš svi da se nose. Intenzivni su, stalni i traže jaku mentalnu snagu. Na mojoj skali izazova, jesu veći, jer u arhitekturi ja biram dan kada ću izazvati neki proces kreacije, dok preduzetništvo svakoga dana izaziva mene, stavlja me na ispite savlađivanja mnogih situacija koje ne kreiram ja vec tržišni i ekonomski uslovi.

 

◾ Tokom Vaše karijere radili ste na mnogim projektima. Koji biste izdvojili?

Ima ih više koje smatram biserima moje i Arhi.pro prakse. Na prvom mestu to je Societe Generale Bank, za koju sam više od 15 godina bila arhitekta, koja je postavljala „interior brand standard“ za tu korporaciju u regionu, gde je kruna dizajna bio objekat nove upravne zgrade u Srbiji, na Novom Beogradu, otvorene 2016.g.

IT park u Inđiji, projektovan 2012. godine,  je prvi objekat u Srbiji sertifikovan po kriterijumu zelene gradnje. LEED me je nadahnuo kako projektantski, tako i uveo u posebnu temu održive i energetski efikasne gradnje.

Već jedanaest godina sam uključena u projektovanje Portomontenegra, ekskluzivnog            turističkog naselja u Tivtu, zajedno sa hotelom Regent, gde sam u ulozi lokalnog arhitekte, a moj tim Arhi.pro Montenegro vodi razradu projektne dokumentacije svih faza ovog elitnog  naselja.  Ovaj projekat je fascinantan u svakom pogledu, a najviše u iskustvu stečenom u  radu sa internacionalnim konsultantskim timovima koji su najbolji u svom domenu, i koji su svi doneli svetski aktuelne standarde rada i pristupa dizajnu u naš region.

U Crnoj Gori bih navela i rezidencijalni kompleks Lavander bay u Morinju, gde smo nadahnuti  lepotom Boke kotorske, postavili za imperativ urbanističko- arhitektonskog rešenja vizure i sagledivost mora.

U domenu enterijera najviše sam realizovala u oblasti korporativnih enterijera, stvarajući arhitekturu prostora koja je manifest Brenda korporacije (Philip Morris, NCR , Lafarge , Banka Intesa, Samsung… ). Veliki je broj realizovanih  rezidencijalnih enterijera, ali na stalnoj listi “srcu dragih” projekata je svakako dizajn enterijera Hotel Envoy u Beogradu i restorana Piazza Druga u Beton hali.

Trenutno radim na inspirativnom velikom projektu poslovnog kompleksa Green Escape na Bežaniji, za klijenta koji je vec dokazao da je imperativ naše saradnje dobra arhitektura, te ga izdvajam kao najavu novih dobrih rezultata.

 

◾ Okušali ste se i u inostranstvu. Koje su to razlike u pristupu i samom procesu rada, na koje ste nailazili, u odnosu na Srbiju?

Tokom svoje profesionalne prakse, Arhi.pro tim projektanata je radio po različitim internacionalnim standardima, prevodili smo dokumentaciju na mnoge jezike, od kojih je najinteresantniji  bio portugalski,  za projekat velikog vojnog kompleksa u Angoli. Savladali smo bili i dvojezičnost crteža u saradnji sa japanskim arhitektonskim timom, dok nismo iznedrili zajednički projekat. Radili smo za britanske, izraelske, arapske i razne evropske investitore, a zarad projektantskih radionica putovali smo i do Kuala Lumpura, Lumbaga, Kalifornije, Emirata …. Ono što smo shvatili je da smo mi zemlja dobre inženjerske prakse i da je inženjerski jezik i pristup svuda isti. Standardi rada se donekle razlikuju , ali se oni lako savlađuju.

Ono čemu nas je internacionalna praksa  naučila više nego one koji je nisu imali, je da je ispravno protokolisanje dokumentacije i stalna komunikacija sa klijentom  jednaka stavka klijentovog zadovoljstva koliko i dobar projekat.

 

◾ Prilikom projektovanja za investitora, koliko ostaje prostora za autorski pečat?

Odlično pitanje, jer je to jedan od izazova koji arhitektura kao struka nosi: kako raditi za želje klijenta, a ostati svoj u izrazu i ideji.

Naši projekti za lokalne i privatne klijente imaju više šanse da ostanu bliski našoj zamisli i da sa manje ili više budžetskih smanjenja, održimo ipak oblikovnost,  likovnost i autorski izraz. Međutim, rad sa velikim internacionalnim izgraditeljima mi je doneo jedno novo iskustvo, a to je da se svi u razvojnom timu klijenta postavljaju da se razumeju bolje u dizajn od samog dizajnera. Složeni i veliki sistemi klijentovih timova zapošljavaju brojne konsultante za sve pozicije i faze koje ćete projektovati u vašem objektu. Procedura takvih projekata je da na kraju svoj projekat predate klijentovim konsultantima na revidovanje komentarima, a koji će prekrojiti neku drugačiju kuću od one koju ste vi zamislili.

Kada potom tim za budžetsku analizu uradi svoj posao optimizacije finansijskih troškova izgradnje, velike su šanse da “svoj” projekat nećete prepoznati.

Trenutno vlada velika fascinacija arhitekturom Jugoslovenskog modernizma, koja je našla čak i svoje mesto na izložbi u njujorškom MOMA muzeju. Mene osvrt na tadašnju modernu, pa i betonsku utopiju, vodi zaključku koji će možda podstaknuti neke buduće pobornike da Srbija povrati svoj graditeljski karakter: nekada smo bili hrabri i avangardni, država je imala budžete za ideje do kraja, a klijenti nam nisu ispravljali crteže. Verovalo se struci.

 

◾ Pored arhitekture bavite se i dizajnom, šta Vas inspiriše?

Dizajn nameštaja me inspiriše od apsolventskih dana. Zbog tog afiniteta Arhi.pro ima poseban ogranak za projektovanje i proizvodnju nameštaja.

U sklopu dizajna enterijera, takođe me je posebno interesovao dizajn osvetljenja u prostoru. I tu želju sam, naravno, krunisala profesionalnim pristupom osnivajući firmu Light studio pre petnaest godina, i koja ima zavidnu referentnu listu projekata i realizacija u projektovanju osvetljenja.

 

◾ Pored svega, imate li vremena za sebe?

Sve što radim je “vreme za mene”. Preduzetnik je onaj koji je sve napravio da bi radio ono što voli i želi, da bi upravljao vremenom i odabirom života za sebe.

Tako gledam na moj život, struku i dizajn. Privatno i poslovno  se prepliće svakodnevno u  istu moju životnu pletenicu. Suprug mi je partner u biznisu od osnivanja Arhi.pro, sinovi su arhitekte, a saradnici koji su preko deceniju u firmi su mi prijatelji i podrška u idejama i teškoćama.

Crnogorska firma Arhipro Montenegro mi je najlepše mesto za letnji odmor.

Stalni balans vrednog rada i ljubavi za posao, porodicu i saradnike je recept da ulepšate svo to vreme “za sebe”, a zove se vaš život.

Kliknite na zvedicu za ocenu

Prosečna ocena za ovaj članak: 4.8 / 5. Broj ocena: 4

Trenutno nema ocena! Budite prvi koji će dati ocenu.

office@koloseummagazin.rs

NEMA KOMENTARA

POSTAVITE KOMENTAR