Priredila: Dušica Grozdanović
Fotografije: Privatna arhiva dr. Eve Vaništa Lazarević

Ima li dama u avionu?

Da je Jelisaveta Načić, kojim slučajem, imala vremensku mašinu i radoznalo zavirila u budućnost, verujemo da bi se prijatno iznenadila brojem studentkinja arhitekture. Pa ipak, oduševljenje bi bilo kratkog daha, zbog poražavajuće činjenice da su na pragu XXI veka žene arhitekte i dalje marginalizovane- da su još uvek nosioci arhitektonskih projekata većinom muškarci, dok su žene mahom svedene na mesto saradnika. Sve ono što je ona pionirski započela i protiv čega se borila, nije se promenilo, jer još uvek postoji rodna neravnopravnost u arhitekturi, kako u Srbiji tako i u svetu. Sa takvim problemima su se susrele i naše- slobodno možemo reći- junakinje, jer kako nazvati žene koje se ne mire sa takvom činjenicom? Naprotiv, one se udružuju i osnivaju “Žensko arhitektonsko društvo” sa namerom da pomognu jedna drugoj, da podrže mlade snage koje dolaze i, pored svih obaveza koje im savremeno društvo nameće, da budu uspešne u poslu kojim se bave.

Osnivačice ŽAD-a se bave raznovrsnim arhitektonskim delatnostima – od aktivnih i kreativnih arhitektkinja u praksi, sa mnogim priznatim delima, do vlasnica projektnih biroa, od profesorki na fakultetima i naučnica do aktivnih učesnica i rukovodioca u lokalnoj samoupravi, aktivistkinja u nevladinom sektoru, kritičarki arhitekture, teoretičarki, ekspertkinja u enterijeru, urbanizmu i dizajnu pa sve do medija vezanih za arhitekturu. Bave se svim starosnim strukturama, mada su u pitanju mahom već prepoznate autorke koje su donele odluku da se bave aktivnostima društva, prevashodno da bi svojim naslednicama u budućnosti utrle lakši razvojni put u okviru arhitektonske struke,

Transparentnost i rotacija uloga je jedna od karakteristika koje se neguju u ŽAD-u, jer je važna ideja koja se u ovom društvu sprovodi a ne osobe koje bi se mogle identifikovati kao predvodnici društva. U tom smislu članice se smenjuju na pozicijama i svaka će biti zadužena za pojedine oblasti u kojima može najefikasnije dati svoj doprinos.

Udruženje postoji četiri godine i za to vreme su se održale tri izložbe ženskog arhitektonskog stvaralaštva, mnogobrojne debate i tribine o afirmaciji žena arhitekata a društvo takođe učestvuje i u radu zakonodavstva pri Ministarstvu za građevinarstvo, saobraćaj i infrastrukturu. Ciljevi udruženja, između ostalog su:

• zaštita i afirmacija temeljnih vrednosti, doprinosa, interesa i položaja žena arhitekata u društvu;
• promocija uloge žene u arhitektonskoj struci;
• javna promocija ženskog arhitektonskog stvaralaštva i dostignuća;
• podsticaj ženama u arhitekturi za veće angažovanje u profesionalnom društvenom i političkom životu i podrška liderskim pozicijama;
• širenje baze znanja o ženama u arhitekturi, kako danas tako i kroz istoriju…

Ciljevi udruženja, između ostalog su: zaštita i afirmacija temeljnih vrednosti, doprinosa, interesa i položaja žena arhitekata u društvu; promocija uloge žene u arhitektonskoj struci; javna promocija ženskog arhitektonskog stvaralaštva i dostignuća; podsticaj ženama u arhitekturi za veće angažovanje u profesionalnom društvenom i političkom životu i podrška liderskim pozicijama; širenje baze znanja o ženama u arhitekturi, kako danas tako i kroz istoriju…

Na prvoj konstitutivnoj Sednici ŽAD-a, za Predsednicu ŽAD-a je izabrana dr arh. Eva Vaništa Lazarević, redovna profesorka Arhitektonskog fakulteta u Beogradu i arhitektkinja u praksi, sa izvedenim delima, naučnica i osnivačica Naučne Konferencije Mesta i Tehnologije.

Za Predsednicu Izvršnog odbora ŽAD-a, arh. Anja Milić, vlasnica najveće privatne projektantske kompanije Arhipro i aktivna arhitektkinja sa brojnim izvedenim delima.

Članice Upravnog Odbora su i dr arh. Žaklina Gligorijević, Savetnica i ranija Direktorka Urbanističkog Zavoda Beograda; rukovodilac desetina aktuelnih urbanističkih planova; arh. Maja Lalić, predsednica udruženja Mikser i kreativna direktorka Mikser festivala, master arh. sa Kolumbije i inicijatorka svih naprednih ideja o regeneraciji prve kreativne četvrti Savamale te arh. Milena Zindović, autorka pionirske knjige “Žene u arhitekturi”,.i arh. Jelena Vojvodić, osnivačica Beogradske nedelje arhitekture (BINAe) te partnerka sa suprugom Goranom – uglednog biroa BIROVIA, dobitinika ovogodišnje nagrade Salona arhitekture.

Intervju dr. Eve Vaništa Lazarević