Piše: Aleksandar Marković

Mihajlo Mitrović je smatrao da, za razliku od betona, staklo ne ostavlja trag u vremenu, sugerišući da ono nije ‚‚arheološki materijal”.

‚‚Da se u klasičnoj arhitekturi radilo od stakla, o tome ne bi ostalo nikakvog traga,“  govorio je.

Nemački arhitekta Šper projektovao je grandiozni berlinski stadion, u sklopu, srećom nikad realizovane Germanije, i prvobitno je predvideo staklenu opnu. Na sugestiju ozloglašenog  Vođe, uneo je promene u projekat i staklo zamenio monumentalnim kamenim oblogama.

Pop-ikona sedamdesetih, Debi Hari, upozoravala nas je da joj je srce od stakla, i kao takvo, lako ga je slomiti ( “Heart of Glass“, Blondie, 1978.godine).

Vreme je bilo da staklo, tako fragilno i transparentno, poradi na svojim drugim kvalitetima, dok ga ne prestignu ostali građevinski materijali ( npr. prozračni  beton zahvaljujući integrisanim optičkim vlaknima! ).

I dobili smo – staklo sa super- moćima.!

ŠTA JE STAKLO?

Suština je u silicijumu (sastojak peska), uz sodu, kreč, aditive i efekat spajanja pri visokim temperaturama – primer iz prirode: udar groma u pesak, vulkanske aktivnosti itd.

Primena stakla poznata je iz doba Sumera, Egipta i Mesopotamije, zbog optičke prozirnosti.

-Venecija, sa preko 300 majstorskih radionica prednjači u proizvodnji dekorativnog stakla.

-Mada staklo, kako smo videli, ima dugu istoriju upotrebe u arhitekturi, tzv. prozorsko staklo kakvo danas poznajemo, datira iz XVIII veka.

-Zahvaljujući staklu, danas putem optičkih vlakana u stanju smo da, putem svetlosti, velikim brzinama prenosimo važne podatke.

-Staklo reflektuje i refraktuje svetlost.

-Pored silikatnog, u upotrebi je i kristalno, vatrostalno, kvarcno, ali i biološko staklo.

-Postoji staklo sa primesama koje sprečavaju UV zrake, a postoji i staklo koje ih propušta, zavisno od funkcije koju obavlja.

-Staklo je savršen materijal za recikliranje.

-Poslednja istraživanja osporavaju staklu karakteristike ” četvrtog agregatnog stanja” i uverenje da je u ” večitom tečnom stanju”.

Dok se ne nađete na otoku Agoda, i ne obiđete muzej stakla u mestu Jeju, a gde možete da saznate baš sve što vas zanima o staklu, evo nekoliko naučno neutemeljenih, ali svakako informacija koje bude maštu.

-Postoji teorija da je starohebrejska reč ŠEKEL ( danas izraelska novčana jedinica), a koja predstavlja drevnu mernu jedinicu, u vezi sa našom reči STAKLO, kao i ĆILIBAR, a sve to iz vremena vodenih indoevropskih trgovačkih tura.

Pametno staklo sa svojim premazima dobija nove karakteristike na tri osnovna načina: kada se na njega primeni napon ( elektrohronična stakla), svetlost ( totohronična) ili toplota ( termohronična).

Upotrebne vrednosti  “pametnog stakla” su brojne – od avioindustrije (uključujući NASA-projekte) do svakodnevnog građevinarstva.

Nemojmo zanemariti ni estetske atrakcije, u arhitekturi oduvek prisutne. Dirigovana spoljnim uticajima, nad kojima sada imamo moć kontrole, staklena transparentnost klizi od providne, preko prozirne, do potpuno zatamnjene opcije. Uz to, promene drugih fizičkih atributa dodavanjem bezbroj aditiva, staklo daleko nadilazi naša iskustvena poimanja koja vučemo iz detinjstva, kada smo se upoznali sa drevnim materijalom, igrajući se klikerima.