Izvesti rekonstrukciju neke tradicionalne kuće u Baskiji znači poznavati život u Baskiji, barem od XVI veka. Malo šta se promenilo, i malo šta arhitekta sme da menja, jer time direktno ulazi u promenu porodične tradicije. Naime, baskijske kuće imaju imena, a vremenom ona postaju prezimena porodica koje su živele ili žive u njima. I tako je od srednjeg veka do danas, barem u selima i manjim naseljima.

Sve kuće, bez izuzetka, pa i one skoro rekonstruisane, sa zapadne strane nemaju prozore. Sa unutrašnje strane, postoje plitke niše, koje odvajkada služe za držanje lako kvarljivih namirnica. I u savremeno vreme, kuhinje koje se uvek nalaze u zapadnom krilu kuće, bez obzira na tehničku opremu, imaju zazidane prozore.

Ovakvi primeri nam govore koliko je korisnicima prostora koji se rekonstruišu bitna tradicija, uprkos današnjim realnim potrebama i koliko je rekonstrukcija osetljivo polje delovanja.

 

 

 

Prepustite se… i sve će biti lakše („1984“ George Orwell)

 

Svedoci smo doba nepodnošljive lakoće rekonstrukcije arhitekture koja nas okružuje.

 

U Beogradu se vrše rekonstrukcije palata, trgova, bulevara i muzeja… Posle II svetskog rata, Varšava je doživela ogromnu rekonstrukciju, da bi sanirala posledice bombardovanja i ratnih razaranja. Rekonstrukcija je bila uspešna zahvaljujući poljskim arhitektima, koji su sačuvali planove i projekte gradskih objekata, pre uništenja, po cenu svojih života. Postoje zapisi o tome.

 

Danas, prioriteti su znatno drugačiji. U svemu, pa i u arhitekturi. Moguće je zapitati se šta su dometi današnje arhitekture kod nas, koja će se rekonstruisati u sledećem veku? Tržni centri?

 

 

 

 

 

Ovo će ubiti ono

Crkva Notre Dame u Parizu stara je osam vekova. Za vreme francuske revolucije, katoličanstvo je u Parizu bilo zabranjeno, a ova petobrodna katedrala, je pretvorena u skladište.

Veliku rekonstrukciju crkve Notre Dame, posvećenu Blaženoj Devici Mariji, obavio je čuveni francuski arhitekta Eugene Viollet-Le-Duc, u XIX veku. U sklopu obnove dodati su mnogi elementi, kao i danas prepoznatljivi kipovi Vimere i Gorgojle.

 

Ima mnogo razloga zašto Notre Dame godišnje obiđe 14 miliona turista. Čuveno tenor –zvono, međutim, mogu čuti samo na dan Božića, Uskrsa i Papine smrti. U romanu ’’’Zvonar Bogorodične crkve’’’, Viktor Igo u traktatu ’’Ovo će ubiti Ono’’ piše redove koji se izučavaju na mnogim arhitektonskim fakultetima, uključujući (nekada) i beogradski.

 

 

Viktor Igo je smatrao da je pronalazak štampe najveći događaj u istoriji, majka svih revolucija (‚‚Gutenberg je preteča Lutera’’, pisao je Igo, „To je druga Vavilonska kula ljudskog roda.“). Arhitekturu je duboko poštovao i sagledavao je u širem istorijskom kontekstu.

Da li novo doba mora da ubije staro?

Da li nove tehnologije danas potiskuju knjigu, odnosno ‚‚ubijaju’’ pisanu reč?

 

Ove dileme danas su aktuelnije više nego ikad. I bez obzira na eru divlje gradnje i mobilnih telefona, pisana reč, ipak, i dalje postoji. Kao i arhitektura, doduše uz neprekidna razaranja i rekonstrukcije.