Neuhvatljiva budućnost Savskog amfiteatra

[vc_row][vc_column width="1/4"][edgtf_separator type="normal" position="center"][vc_single_image image="5129" img_size="medium"][vc_column_text]Piše:Ljubica Slavković Foto: Vladimir Jablanov[/vc_column_text][/vc_column][vc_column width="3/4"][edgtf_separator type="normal" position="center"][vc_column_text]Razvoj modernog Beograda prati veliki raskorak između plana i realizacije. Tome nisu odolele ni obale reke Save i čuveni silazak Beograda na reke, prisutan

5
(6)

Piše:Ljubica Slavković
Foto: Vladimir Jablanov

Razvoj modernog Beograda prati veliki raskorak između plana i realizacije. Tome nisu odolele ni obale reke Save i čuveni silazak Beograda na reke, prisutan u svim vizijama budućnosti, negde između željenog i realizovanog, maštanog i realnog.

Još od prvih urbanističkih planova, velike i ambiciozne urbanističke poteze Beograda pratile su revizije i ponovna promišljanja u skladu sa realnim razvojem i okolnostima. Ipak, sa razvojem grada i društvenog uređenja se razvijalo i planiranje, a mnogi bi rekli da je s generalnim urbanističkim planom iz 1972. godine dostiglo i svoje zlatno doba.

 

Prethodni Generalni Urbanistički Plan Beograda donet je u prvim posleratnim godinama, i to kao prvi posleratni GUP, 1950. godine. Njegova revizija ostvaruje se 1966. godine, u vreme intenzivnog razvoja Beograda, koji je od velikog značaja, ali ipak nije u velikoj meri u skladu s planiranim. Stoga je 1972. godine, nakon saradnje preko 250 eksperata i saradnika, 70 naučnih i stručnih institucija, izrade više od 150 studija i sveobuhvatne primene naučno- istraživačkih metoda, usvojen GUP Beograda za 2000. godinu. I ovim GUP-om se po prvi put planiraju i centralni sadržaji u blokovima pored Save.

 

Zatim je 1975.g. pokrenut projekat „Dom prijateljstva“, poznat i kao „Gradski centar – Savski amfiteatar“. Iniciran je na inicijativu Urbanističkog zavoda Beograda, a u cilju davanja konkretnog predloga za prostor Savskog amfiteatra koji bi ga sačuvao od usmerene stambene izgradnje. Tako je, prema publikaciji koja je tom prilikom pripremljena (a kako Urbanistički zavod Beograda prenosi u knjizi „Planovi“ izdatoj povodom 70. godina ove institucije) „Dom prijateljstva“ zamišljen kao multifunkcionalni centar koji će spajati levu i desnu obalu Save. Razrađen je prvi konkretan projekat koji je urađen za prostor Savskog amfiteatra.

Time je 1976. godine započeo je veliki društveni i građevinski poduhvat, izgradnja Sava Centra. Te 1976. godine verovalo se da je to samo početak na izgradnji „Doma prijateljstva“ i da će izgradnja ovog reprezentativnog kongresnog centra dalje mobilisati projektantske i graditeljske snage Beograda i zemlje. Smatralo se i da će do budućih projekata na ovom potezu dolaziti putem konkursa, kao što je to bila dotadašnja praksa u Beogradu kada je u pitanju izgradnja značajnih objekata.

 

Međutim, dalja realizacija izgradnje dela Savskog amfiteatra se nije nastavila, pa i sama izgradnja Sava Centra sa svoja dva objekta i hotela  Interkontinental, zapravo je  finalizirana tek 1981. godine. Promišljanje ove zone pokrenuto je ponovo sredinom 1980-ih godina da bi se, kako publikacija Urbanističkog zavoda ističe, u decenijama koje dolaze nastavilo kroz promišljanje mnogobrojnih planova i projekata izgradnje novog centra grada na obalama reke Save. Među njima su ideje premošćavanja Save, povezivanja starog i novog grada i izmeštanja železničke infrastrukture…od kojih ni jedna nije realizovana.

 

Studija „Istraživanje alternativnih modela grada“ koju Miloš Perović izrađuje u periodu 1979 – 1981. oslanja se na studiju urbane strukture Savskog amfiteatra urađene u okviru „Doma prijateljstva“ i utiče na Studiju rekonstrukcije centra Novog Beograda i Savskog amfiteatra koju Perović izrađuje sa Branislavom Stojanovićem u periodu 1981 – 1984. Rezultati ovih istraživanja objavljeni su u Perovićevoj knjizi „Iskustva prošlosti“ 1985.g.,kada se u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti predstavljaju pod nazivom „Središte kulture III milenijum“.

 

Projekat „Središte kulture III milenijum“ pokrenut je još 1979. godine kada je grupa akademika predložila da se u Savskom amfiteatru izradi kulturno središte. Tom prilikom, kako Slobodan Giša Bogunović prenosi u svojoj analizi delatnosti arhitekata-akademika pod okriljem SANU,  ”odbor je prikupio građu dovoljnu za formulisanje načelne urboarhitektonske potke kompleksa koja se ne bi svela na nekakvo ”mamutsko zdanje” ili ”kulturnu piramidu”, već sastojala od ”sistematski, ali postupno građene organizovane grupe zdanja manjeg formata utkanih u živo gradsko tkivo”. Na pomenutoj izložbi 1985. godine 18 arhitekata je predstavilo niz rešenja, od urbanističkih do arhitektonskih. Ipak, u atmosferi i delanju u opštoj krizi u zemlji  koja se u godinama koje su dolazile samo produbljivala, realizacija je još jednom izostala.

Rad na studiji se nastavio krajem 80-ih godina XX veka, te je predstavljen elaborat „Savski amfiteatar – studija mogućnosti transformacije prostora u novo gradsko središte“. Ova tema je dalje razrađivana na arhitektonsko-urbanističkom konkursu 1991. godine. Tom prilikom izdvojio se projekat „Varoš na vodi“ koji je, kako Bogunović prenosi uvažavao ljudske razmere i kontekstualnost i svesnim romantizovanjem sadržaja došaravao raznolikost doživljaja u gradu polivalentnih javnih prostora, mostova i bulevara, s gradskim središtem koje je,mrežom ostrva, uključivalo samu reku Savu i njene obale.

 

Impozantan projekat ”Varoš na vodi” planiran je da se prostire na 170 hektara, na obe obale reke Save i na veštačkom ostrvu ispresecanim kanalima, čime ne samo da bi Beograd  ”sišao na svoje reke”, već bi se one ”uvukle” u gradsko tkivo.

SANU angažuje osam stručnih timova za izradu tematskih projekata na prostoru Savskog amfiteatra, od kojih svaki tim dobija temu: Ekološki pristup – Nova Ada, Futuristička vizija, Savski bulevar, Blokovska matrica, Savski CITY, Ivične zone, Inicijalna mesta i Varoš na vodi.

”Varoš na vodi“ arhitekata Dragoljuba Manojlovića-Dika, Milice Tome-Krstanovski, Slobodanke Prekajaski, Antonija Antića i njihovog tima bazira se na ideji da se povežu leva i desna obala reke Save mrežom kanala i veštačkim ostrvom na sredini na kome su smešteni  stambeni, poslovni, turistički i ugostiteljski objekti….

Za ostatak teksta, pretplatite se i čitajte nas u print izdanju.

Pretplatite se na Print izdanje br.3

Kliknite na zvedicu za ocenu

Prosečna ocena za ovaj članak: 5 / 5. Broj ocena: 6

Trenutno nema ocena! Budite prvi koji će dati ocenu.

office@koloseummagazin.rs

NEMA KOMENTARA

POSTAVITE KOMENTAR