‚‚U Njujorku ima nešto što čini spavanje beskorisnim…’’
Simone de Beauvoir (1908 -1986)

 

„Melting pot“, metafora za bolje razumevanje vekovnog američkog kulturološkog obrasca – pretapanje raznih heterogenih uticaja koje brojne nacije, u ključalom loncu, preliva u homogeno društvo sa zajedničkom vizijom, poslednjih decenija, gubi na aktuelnosti.

 

„Kotao za pretapanje“ se ohladio i pretvorio se, u žargonu politički korektnog govora, u svojevrsnu „činiju salate“ – multikulturni sadržaj gde pripadnici raznih kulturnih obrazaca čuvaju svoje osobenosti u zajedničkoj sredini.

 

Asimilacija u umetnosti, bez obzira da li je nazivali „multikulturnim mozaikom“ ili „američkim umetničkim kaleidoskopom“ ima u Njujorku duboku tradiciju, svoje istorijske razloge i nepobitne rezultate.

 

Evropski i drugi umetnici, kao deo američkog društva, dali su ogroman doprinos u stvaranju većine onoga što prepoznajemo kao „tipične američke teme“, posebno kada se radi o popularnoj kulturi. U Njujorku bi rekli – Svi smo, ionako, nekada, odnekud došli i bili bi u pravu.

 

Istina je i da Njujork nije Amerika. Ali Amerika je i Njujork.

 

‚‚Betonski bungalovi gde su izmišljeni snovi…”
(‚‚Empire State of Mind“, A.Keys /J.Z.)

 

Starije generacije pamte kompoziciju „New York, New York“ u izvođenju Lise Minnelli ili, Franka Sinatre.

 

Oni mlađi, imaju nove pesnike i pesme, na iste, večite teme.

 

Megalopolis kao što je Njujork, oduvek predstavlja udobno utočište i kreativno okruženje muzičkim stvaraocima.

 

Početkom XX veka, džez i bluz su se slušali u mnogim noćnim lokalima, do ranih jutarnjih sati.

 

 

Muzički pravci su se preplitali, stvarao se sving, bi bap… Naročito je bila živa klupska scena između I svetskog rata i kraha berze.

 

Benny Goodman, Dizzy Gillespie, Charlie Parker, Duke Ellington samo su neki od legendarnih umetnika koji su obeležili Njujork u prvoj polovini XX veka.

 

Spomenimo Theloniousa Monka, kome je u beskrajnim lutanjima gradom i muzičkim lavirintima društvo pravila, ne manje upečatljiva, Isadora Duncan.

 

Brodvejska pozorišna scena, mjuzikli, G. Gershwin… – sve su to njujorški muzički slojevi duboko urezani u gradsku sliku.

 

A o pokretnim slikama skoro da ne treba trošiti reči – od filmova Wodya Allena do beskrajnih ikoničnih televizijskih serijala – priče o životu u „velikoj jabuci“ neizostavni su elementi njujorškog identiteta.

„U budućnosti će svi biti slavni na 15 minuta…“

 

‚‚U budućnosti će svi biti slavni na 15 minuta…’’
(Andy Warhol, 1928 – 1987. njujorški pop-art umetnik)

 

Danas, kao i nekada, u Njujork se dolazi sa varljivom nadom da je ekscentrični Warhol bio u pravu.