Oprostiće nam Karl Bedeker što smo njegovo ime iskoristili za naziv rubrike, nekako je postalo sinonim za vodiče kroz razneprostorne lavirinte. Enterijeri su svet za sebe unutrašnje arhitekture i kriju u sebi neophodnost poznavanja brojnih pravila po kojima funkcionišu. Evo primera projekta enterijera, koji po želji investitora, doživljava metarmofozu i klizi u rubno područje poluotvorenih prostora…

Tema:
Enterijer bazena
Projekat:
Adaptacija i rekonstrukcija pomoćnog objekta uzporodičnu kuću
Autori:
Dragana Popović dia
Aleksandar Marković arh
Jelena Bošković 3D vizuelizacija

 

Svako uređenje unutrašnjeg prostora, bez obzira na njegovu funkciju, započinje nekom idejom. Kristalisanjem te ideje, od strane projektanta, a uz podršku korisnika prostora, dolazi se do idejnih rešenja, i konačno, projekta uređenja enterijera. Posle završenog procesa projektovanja, sinergijom svih izvođača potrebnih radova, sa malo sreće i dosta iskustva, kao završni rezultat dobija se unapređen kvalitet datog prostora. Karakter konačne slike enterijera daće korišćeni materijali, ugrađena oprema i izabrani mobilijar. Ukoliko se nađe dobar balans između profesionalizma i entuzijazma svih aktera, ideja sa početka ima šansu da se ostvari. Tako enterijer, uz novo ruho, dobija i novo značenje – novi identitet.

 

 

Projektovanje enterijera podrazumeva, posle usaglašenih idejnih rešenja sa investitorom, izradu svih tehničkih crteža neophodnih za izvođenje potrebnih završnih zanatskih radova. Jasan prikaz idejnih rešenja završnih izgleda ( materijalizacija podova, zidova i plafona ) dobija se kroz različite forme prikaza ambijenata, koje počinju sa slobodoručnim skicama početnih ideja, a završavaju digitalnom prezentacijom enterijera u završnoj fazi.

 

Želja investitora bila je pretvaranje pomoćnog objekta, uz porodičnu kuću na obodu Beograda, u bazen, sa poluotvorenim krovom. Efekat spa-ambijenta, delimično pod otvorenim nebom (uz montažno / demontažnu krovnu oblogu) upotpunjen je dodatnom atrakcijom – „bioskopom pod otvorenim nebom“. Ovakav pristup kolateralno je otvorio intrigantnu temu – koliko je potrebno otvoriti prostor da bi prestao da ima svojstva enterijera?

 

Naime, kada arhitekta ima slobodu formiranja celokupnog volumena enterijera koji mu je zadata tema, on sebi priprema – i u idealnom slučaju prati formiranje – završne obrade unutrašnje opne kroz sve njene novostvorene dimenzije. U drugom slučaju, kada dobije gotov prostor koji tretira, suženi delokrug projektovanja svodi se na završnu obradu zidova, podova i plafona.

 

Međutim, i tu mora doći do preobražaja, jer kvalitet prostora uvek je moguće poboljšati, a njegovi nedostaci najčešće kriju prednosti do kojih se dolazi osmišljenim premodelovanjem. Realna slika zahteva na koje se nailazi u praksi, ipak najčešće se svodi na već gotove, zadate elemente, kojima treba samo izvući karakter, obično kroz dekor.

 

Koliki je autorski doprinos u tome, i čiji je zapravo, u kreativnom smislu, prostor koji je finalno kreiran pitanje je „od milion dolara“.

 

Odgovor se nalazi u predanosti arhitekte da insistira na svojim temeljnim postavkama o uređenju prostora, (uz pretpostavku da ih je prethodno, kroz teoriju i praksu, iskristalisao u jasnu sliku koju prati).

 

Skica Vs 3D

 

Skice i crteži predstavljaju slobodoručni prikaz urbanističkih, arhitektonskih, enterijerskih i drugih idejnih rešenja.

 

Korišćene tehnike su obično kombinovane: ulje, tuš, grafit i dr. na peliru, pausu ili aqvarel papiru.

 

Perspektivne i druge likovne zakonomernosti nisu uvek u fokusu striktne primene, posebno u okviru kolaža. Preterane deformacije, zakrivljenja i sl. bez izuzetaka, deo su ekspresivnog pristupa prikazima ambijenta.

 

Svrha skica u arhitekturi može biti raznolika. Od potrebe da se na brz i efikasan način zainteresovanoj strani približi ideja projekta pre tehničke razrade, do standardne uloge kristalisanja teme u sklopu procesa projektovanja.

 

 

Da bi finalna prezentacija projekta bila jasna zainteresovanima (budućim korisnicima investitorima) neophodna je kvalitetna saradnja između autora – projektanata i 3D moderatora.

 

To podrazumeva, osim neophodnih tehničkih informacija i detaljno razrađenu materijalizaciju svih enterijerskih elemenata.

 

 

Ali ambijentalna nadgradnja ‘‘nije ukjučena‘‘ i ne može biti garantovana. Atmosfera mesta, koju autori žele da približe, prečesto je neuhvatljiva i leži u subjektivnim afinitetima, tj. „u oku posmatrača“.

 

A tu, slobodoručne skice, kroz razne likovne impresije, mogu biti od neizmerne pomoći digitalnim kreatorima.

aminteriors.rs