Krajem 2019.godine proglašeni su pobednici urbanističko – arhitektonskog konkursa za idejno rešenje novog mosta preko Dunava na mestu nekadašnjeg novosadskog mosta Franca Jozefa. Konkurs je raspisala Gradska opštinska uprava Novog Sada. Magazin KOLOSEUM nastaviće i dalje sa prikazima prvonagrađenih radova na anonimnim urbanističko – arhitektonskim konkursima, smatrajući tu instituciju značajnom za očuvanje digniteta struke

PRVA NAGRADA:
Autorski tim:
Jurić Fedor,
d.i.a. – autor
Ognjen Graovac,
d.i.a. – autor
Šuić Ivan,
d.i.a. – autor
Martina Milošević,
d.i.a. – odgovorni projektant
Milka Gnjato,
d.i.a. – konsultant
Ivan Zuliani,
m. i. a – konsultant

„Koristeći algoritme za konstruktivni sistem, a oslanjajući se na nekadašnji izgled i konstrukciju mosta Franc Jozefa, dobijeno je elegantno i transparentno rešenje mosta koje uspešno podseća na „stari“ most. Koncept projekta se zasniva na superponiranoj interpretaciji i optimizaciji istorijsko-kulturoloških slojeva Novog Sada i Petrovaradina, odnosno same Tvrđave. Svojom konstrukcijom i izgledom uklapa se u celokupan ambijent, a ne narušavaju se vizure ka Petrovaradinskoj tvrđavi. Izuzetno je vođeno računa o ekološkom aspektu, te su predloženi materijali koji podrazumevaju korišćenje što manje betona, osmišlјen je i koncept moguće reciklaže elemenata – „montažno –demontažna“ mogućnost, a sve kroz svetlo topološke optimizacije, sve vreme težeći ka tome „da novi most odgovara svojoj prošlosti“, ali provučen kroz prizmu savremenih tehnologija i ekološki opravdanih poteza.“

Konkursni zadatak je obuhvatao 5 celina (novosadska obala, most, petrovaradinska obala, tunel ispod tvrđave, izlazak iz tunela) kojima se pristupilo kroz analizu kulturno-istorijskog nasleđa, te se kroz različite tehnike interpretacija i optimizacija unapređuju postojeći i uvode novi prostorno-programski sadržaji.

Konkretnije, u okviru zone Keja uvode se novi sportsko – rekreativni sadržaji, kao i tribine integrisane u rampe pristupa mostu u okviru visinske denivelacije. Budući da su data mesta odmora relativno blizu drumskog saobraćaja, vodilo se računa o „zvučnoj zagađenosti“ u odnosu na koje su sadržaji orijentisani.

Sadržaji uz petrovaradinsku obalu oblikovani su u odnosu na parametre insolacije, buke, provetrenosti i zatečenog kulturno-istorijskog nasleđa. S tim u vidu, kretanje korisnika prati geometriju bedema, gde su mesta za sastajanje i odmaranje pozicionirana u odnosu na mikro-klimatske uslove. Sadržaji podrazumevaju novu biciklističkutraku, kompletan urbani mobilijar, park-plažu sa sportskim terenima, teretanu na otvorenom, stolove za šah, ali i lokalnu kružnu luku koja celom kompleksu daje specifičan i  neophodan kontakt sa vodom.

Tunel ispod petrovaradinske tvrđave je osmišljen tako da ne narušava graditeljsko nasleđe. Materijalizacija podrazumeva dominantno korišćenje opeke i prirodnih materijala. Sa tvrđavom je ostvarena direktna vertikalna veza, koja služi kao prečica do mosta, ali i povezuje umetnike iz obližnjih ateljea sa linijskom galerijom u tunelu multi funkcionalnog karaktera. Sa druge strane, izlazak iz tunela, odnosno zona „Lovoturs“ predstavlja najviše održavanu celinu, te su intervencije u vidu materijalizacije i urbanog mobilijara minimalne. Ono što je značajno je da se postojeći objekat transformiše u turističko čvorište, sa javnim toaletima i info-centrom.

Oblikovanje planiranog mosta inspirisano je nekadašnjom krutom rešetkastom konstrukcijom
železničkog mosta Franca Jozefa, koja je interpretirana i optimizovana u skladu sa savremenim prostornim, programskim i tehnološkim zahtevima pešačko-biciklističkog saobraćaja.

Kako bi predlog rešenja novog mosta odgovorio na savremene zahteve i tehnologije, korišćeni su softverski algoritmi za topološku optimizaciju objekata, pomoću kojih se rešetka koja je nekada karakterisala teretni most, prilagodila opterećenjima i programskim potreba-ma pešačko-biciklističkog saobraćaja.

Sa druge strane, istorija date lokacije ukazuje na tradiciju građenja i rušenja mostova. U skladu sa datom temom, predloženo rešenje predstavlja konstruktivni sistem i materijalizaciju koja je u potpunosti montažno – demontažna i ponovo upotrebljiva. Predloženi su materijali poput nerđajućeg čelika, aluminijuma, kompozitnih ploča na bazi drveta, stakla (i sl.) sa što manjom upotrebom monolitnih elemenata, tj. betona. Stoga, ukoliko se u budućnosti javi potreba za prenamenom funkcije, kompletan most ili njegovi delovi daju mogućnost adaptacije ili reciklaže u zavisnosti od potreba.

Saobraćaj na mostu sačinjen je od pešačkog (6m) i biciklističkog (3m), fizički odvojenih trakom sa dodatnim sadržajima (1,5m) koja je zamišljena kao linijski potez koji bi se sastojao od niza mikro-ambijenata. Za razliku od standardizovanog tipa urbanog mobilijara, na mostu se jedna mikro – celina pretapa u sledeću, stvarajući različite doživljaje koji korespondiraju sa pauzama u konstrukciji i neometanim vizurama duž mosta. Dato pretapanje prostornih celina i otvaranje vizura bi privuklo korisnike i obogatilo policentrični repertoar korišćenja mostovske celine.

Tehnološki nekonvencionalna konstrukcija mosta se nadovezuje na težnju Novog Sada kao inteligentnom gradu i digitalnoj budućnosti. Dakle, alati i tehnike koje će biti primenjivani na  konstrukciji mosta takođe mogu imati ulogu edukacije i širenja svesti korisnika o savremenim tehnologijama i mogućnostima.