Otvoren je prvi Muzej drvorezbarstva u BiH juna 2019. Konjic ima dugu tradiciju obrade drveta, što muzej i  sjajno dočarava kroz eksponate izrađene od drveta, ali i novinarske isečke, kutije, suvenire.

Kompletan projekat realizovan je saradnji arhitektonskog ureda „normal arhitektura“ iz Sarajeva,  „Zanata“ iz Konjica (domaći brend ručno izrađenih komada nameštaja i dodataka za dom od drveta sa središtem u Konjicu) i „Ureda Evropske Unije“ u BiH.

Ideja o samom muzeju je stara nekoliko godina, ali je realizovana kada je drvorezbarstvo kao veština upisano u UNESCO listu nematerijalne baštine u decembru 2017.

Na projektu su radili svi iz ateljea „normal arhitektura“ – Alma Džinalija, Dino Eminagić, Emir Salkić, Mirza Čavčić, Muhamed Serdarević i Zerina Alić, saradnju je pružio i arh. Ognjen Graovac, predstavnik arhitektonskog studija „Algorithmic Architecture“ iz Beograda.

KONCEPT:

“Posmatrali smo muzej kao putovanje kroz vreme, što on faktički i jeste te smo se naslonili na Teoriju relativiteta i pojam “crvotočine” ili Ajnštajn-Rosen-ov most koji se pojednostavljeno prikazuje kao tunel s dva izlaza koji povezuju različita mesta u vremenu i prostoru. Mi smo kompletan muzej napravili kao jedan “tunel” sa dva izlaza koji povezuju dve tačke u istoriji, začetak drvorezbarstva i današnjicu. Taj tunel smo geometrizovali iz dvostruko zakrivljene površine kao sklop velikog broja trougaonih panela i to sve to izveli od drveta.

Na projektu muzeja smo radili par meseci da bi početkom 2019. preduzeli konkretne pripreme na  realizaciji. Izvođenje je trajalo nekih 60-ak dana, da bi muzej za javnost bio otvoren 12.06.2019.

Rekao bih da je montiranje ove trodimenzionalne sklapalice bio najizazovniji deo, ali i najzabavniji. Trebalo nam je 6 dana da sklopimo 978 trouglova sa 1351 međusobnih veza između tih trouglova. Takođe je interesantno to bilo isprogramirati jer smo pored tradicionalnog metoda projektovanja,  iskoristili i parametrijski dizajn koji nam je omogućio da optimiziramo formu (prema veličini i broju elemenata) kao i da sve te elemente uspemo pripremiti za montažu gde smo upotrebili CNC tehnologiju.

Ognjen Graovac o rešavanju inženjerskih problema u okviru dizajna upotrebom algoritama:

„Glavni problem je bio kako da se predstavi ideja kretanja kroz vreme u vidu konkretne geometrijske strukture. Stoga, polazna geometrija je bila jedna dvostruko zakrivljena površina koja prolazi kroz sve prostorije. Data površina je generisana koristeći se popularnim grafičkim editorom za vizuelno programiranje – Grasshopper-om, tako da može parametarski da se kontrolišu odstojanja od zidova,
stepen zakrivljenosti, i slični geometrijski zahtevi. Parametarski pristup omogućio je veoma brzo  ispitivanje velikog broja različitih rešenja kao i sagledavanje potencijalnih problema za svaki od njih.

Ekipa iz Zanata je uradila odličan posao na prikupljanju muzejske građe, a čemu je doprineo veliki broj građana Konjica koji su donosili predmete koje imaju, isečke iz novina, razne priče i slično. To je onda strukturirano po periodima te tako i poređano na zidove muzeja. S obzirom na to da je struktura muzeja nekonvencionalna, mi smo napravili udubljenja u zidovima koja su neka vrsta table sa rasterom rupa kako bi izložba bila što fleksibilnija u budućnosti. Razlog je činjenica da postoji mogućnost da se pojavi još muzejske građe a vredna je za pokazati kao i to da će se postavka menjati s vremena na vreme. “
(stav autora)

Kada je forma definisana, naišao je prvi veći izazov – kako da se izvede geometrija relativno kompleksnih dvostruko zakrivljenih površina? Iako postoji više metoda, jedan od najefikasnijih svakako predstavlja svođenje forme na trougaone panele, koji kasnije mogu da se seku kao ravne ploče. U skladu sa tim
kreiran je algoritam koji na osnovu NURBS površine generiše relativno pravilnu podelu na panele u formi MESH geometrije.

Sledeći korak obuhvatio je optimizaciju same strukture i dorada algoritma za redukovanje panela koji
imaju površinu ili dužinu stranice ispod zadate tolerancije. Jedan od ključnih koraka bila je i relaksacija same strukture, što znači da su se iterativnim putem ublažavali uglovi između panela koji su isuviše oštri,
izjednačavale dužine svih stranica, smanjivala površina velikih panela i povećavala površina onih koji
su manji, itd. Kao krajnji rezultat, dobijena je struktura koja je izuzetno precizno matematički definisana i iz koje mogu da se izvuku informacije o geometriji panela, koordinatama u prostoru, uglovima koje svaki panel zaklapa sa susednim panelima, itd.

Poslednji korak pri kreiranju celog algoritma je bio da automatizuje pripremu panela za CNC sečenje. Naime, geometrija trougaonih panela treba da se pakuje u pravougaonike zadatih dimenzija, tako da ostane štomanje neiskorišćenog prostora. Čoveku bi za 978 panela sigurno trebalo nekoliko dana da reši dati problem, verovatno bi bilo grešaka, dok algoritam kroz niz adekvatnih tehnika može da odradi simulaciju nekoliko rešenja i ponudi najbolje u roku od svega par minuta.

Primer Muzeja drvorezbarstva u sebi krije i neverovatnu saradnju između čoveka i algoritama pri rešavanju problema. U okviru te saradnje, arhitekta je onaj koji postavlja ciljeve i pronalazi kreativne načine za rešavanje inženjerskih problema, dok je algoritam taj koji rešava date probleme koji su vrlo često izuzetno komputaciono zahtevni (kao u primeru relaksacije i pripreme za CNC).“