Reč urednika

 

Poslednjih meseci, mnogi su se setili pesme Boba Dilana ‚‚ Vremena se menjaju”

(„The Times They are A- Changing“ , 1964.g.) i citirali je kao dobru ilustraciju aktuelnih svetskih dešavanja koja nisu zaobišla ni nas.

Doduše, možda bi adekvatniji bili neki drugi stihovi, za sada jedinog rock’n’roll nobelovca:

 

”Because, something is happening here,

but You don’t know  it  is,

Do You, mr.Jones..?”

(„Ballad  of a Thin Man, 1965.godine .)“

 

Uostalom, čitajte naše kolumne!

 

Ostali smo, nekako odjednom, i bez trojice arhitekata značajnih za ovu sredinu  pola veka unatrag.

Spasoje Krunić, Branislav Milenković i Branko Bojović nisu imali slične temperamente, niti poglede na život, društvo, arhitekturu.

Pa ipak, povezuje ih naše zajedničko sećanje na vreme u kome su, svako na svoj način, uticali na ovu sredinu – vreme u kojem su se vodile stručne polemike i rasprave ( po novinama, kafanama, projektnim biroima i ateljeima) u kojima su, zamislite, argumenti bili lični stavovi i pogledi na brojna stručna pitanja.

Vreme iza nas, pre nego što je skovan termin ‚‚Investitorski urbanizam”.

 

O tempora, o mores!

 

Uslovno, tema u fokusu ovog izdanja – staklo i njegova primena u arhitekturi, zapravo u pozadini otvara dilemu da li nam je potrebno toliko “pametnih materijala” po “pametnim kućama”, u koliko sutra, “pametnim gradovima”.

Nastavljamo i sa razgovorima sa priznatim domaćim i inostranim arhitektima koji svoj uspeh duguju – pored nespornog talenta – i menadžerskim sposobnostima, ogromnoj energiji, radnoj disciplini i predanosti poslu.

U prikazima pobedničkih rešenja lokalnih arhitektonsko – urbanističkih konkursa, posle Novog Sada i Sokobanje, na redu je – Niš.

Imamo i nove rubrike ( ’’ Arhitektura pre 3D modela’’, ’’Nerealizovana arhitektura’’…), a kandidujemo nove, za sledeće brojeve (’’Arhitektura i baština’’).

A u delu magazina rezervisanom za ’’Sav taj dizajn’’ (vizuelno možda i najatraktivnijem,

uz Specijal posvećen Lisabonu, posle Njujorka i Pariza ), idemo dalje kroz vanvremenske teme gde se gubi granica između primenjene umetnosti i arhitekture.

Ako vam se učini, dok listate ovo izdanje KOLOSEUMA, da provejava elegična atmosfera, uzaludno ćete otresati nostalgične naslage  narandžaste prašine sa listova – to je samo dašak  Čendlerovog ’’crvenog vetra’’ koji nam je poslednjih meseci naneo malo prašine u oči…

 

I tako…

 

Od Sant Elije, preko Vernera Hajzenberga, do Milana Vlajčića, nastavljamo da tragamo hodnicima vremena, za ličnostima koje, kada je arhitektura u pitanju, imaju mnogo toga da podele sa nama.

 

 

 

                                                                                       Aleksandar Marković